Da li se sećate mame koja je dodirom oživela svoju bebu dečaka, koga su doktori proglasili mrtvim nakon porođaja? Pogledajte kako ovaj mali borac danas izgleda i podsetite se njihove priče!

Majčin dodir. Kako je moćan! Njen sin je proglašen mrtvim, a ona je uradila ono što joj je majčinski instinkt rekao da uradi …

To je bila poslednja šansa da se majka Kejt oprosti od njene bebe, nakon što su lekari izgubili nadu za spašavanje ovog mališana koji se prerano rodio. Ona je rekla kroz suze svom beživotnom sinu, rođenom u 27. nedelji, koliko ga voli, držeći ga čvrsto, ne želeći da ga pusti.

Iako je Džejmijeva sestra bliznakinja Emili uspešno došla na svet, lekari su saopštili Kejt vest od koje sve majke strahuju – da su posle 20 minuta borbe za život njenog sina, morali mališana proglasiti mrtvim.

Kejt je odmotala bebu iz ćebeta i prislonila ga na svoju koži. A onda se dogodilo čudo. Nakon što ga je dva sata grlila, dodirivala i pričala mu, dečak je počeo da pokazuje znake života. U početku, počeo je da se bori za vazduh ali su to doktori opisali kao refleksnu reakciju.

 

Međutim, majka je tada krenula da ga hrani uz pomoć svog prsta, sa malo mleka iz svojih grudi. Dečak je počeo normalno da diše.

Pomislila sam: “O moj Bože, šta se dešava” rekla je gospođa Ogg.

“Nedugo zatim otvorio je oči. To je bilo čudo. Onda je ispružio ruku i uhvatio me za prst. Otvorio je oči i pomerio glavu levo-desno. Doktor se uhvatio za glavu govoreći, “Ja ne verujem u to, ja ne mogu da verujem.”

Ova majka iz Australije govorila je javno u jednoj emisiji na TV u Australiji, ističući značaj metode koža-o-kožu prilikom nege bolesnih beba, koji se koristi u sve većem broju britanskih bolnica. U većini slučajeva, bebe šalju na intenzivnu negu, ako postoji ozbiljan problem tokom porođaja. Ali ‘kangaroo care’ tehnika, nazvana po načinu na koji kenguri drže svoje mladunce u torbici pored njihovih tela, omogućava majci da deluje kao ljudski inkubator za bebe dajući toplotu, stimulanse i hranu. Prevremeno rođene bebe i bebe rođene sa malom težinom, tretiraju se metodom koža-o-kožu, koja je takođe pokazala i da bebe tretirane ovom metodom imaju nižu stopu infekcije, manje bolesti, bolji san i smanjen rizik od hipotermije.

 

“Doktor me pitao da li smo odabrali ime za našeg sina. Rekla sam – Džejmi. Zatim se okrenuo držeći mog sina umotanog u ćebe rekavši: Izgubili smo Džejmija, on nije uspeo, žao nam je”. To je bio najgori osećaj koji sam ikada osetila. Odmotala sam Džejmija iz ćebeta. Bio je veoma mlitav. Skinula sam spavaćicu, prislonila njegovu glavu na moje grudi, obgrlila ga rukama, i držala ga. Nije se pomerao. Počela sam da mu pričam. Rekla sam mu kako se zove i da ima sestru, nabrajala sam šta mi je sve bila želja da proživim sa njim. Odjednom, pokušao je da udahne vazduh ali su doktori to opisali kao refleksnu reakciju. Međutim, ubrzo sam osetila i pokret i nakon toga je počeo da diše, sve pravilnije i pravilnije. Počela sam da ga hranim sa svojim mlekom uz pomoć prsta i on je počeo sasvim normalno da diše.

Kejt je ovo ispričala gostujući u emisiji, držeći svog 5-mesečnog sina, sada potpuno oporavljenog. Njen muž je dodao: “Srećom imam veoma jaku i veoma pametnu ženu. Ona je instinktivno uradila to što je uradila. Da nije uradila, Džejmi verovatno ne bi bio ovde.”