Pravljenje sarme predstavlja veliki izazov za mnoge domaćice, a većina ima problem sa tim što se sarma tokom kuvanja raspada. Da biste izbegli raspadanje sarmi tokom kuvanja, treba da ih uvijate na sledeći način:
Listove kupusa isperite i isecite koren, pa na ivicu stavite nadev od mlevenog mesa. Urolajte, pa prstom uvucite ivice sa obe strane ka unutra. Ovako se sarme nikada neće raspasti tokom kuvanja i izgledaće savršeno kada ih poslužite.
Slaganje sarmi u lonac je takode umeće. Na dno posude se stave tri-četiri liske neiskorišćenog kiselog kupusa, a preko njih se pospe isečena slaninica i na manje komadiće isečen čen belog luka. U prizemlje lonca se stavljaju biber u zrnu i list lorbera. Tek onda se ređaju sarme: prvo po obodu u krug, a onda između, dok se ne pokrije dno. Preko ovog reda se nabaci štogod od suvog mesa, a najbolje suva rebra.
Onda opet idu sarme, između kojih se ušuškaju komadi očišćenog belog luka i slaninica ili komadi suvih rebara, pa opet sarme, ako ih je preostalo. To koliko će sarma biti masna određuje to koliko masna suva rebra i koliko slanine stavite u lonac. Budite svesni da će pirinač dosta masti da upije i da je sarma kalorično jelo. Kad je slaganje sarmi završeno, sarma se nalije hladnom vodom da dobro ogrezne, pa stavi na plotnu.
Kako će vrlo brzo onaj pirinač u sarmi da pokupi gotovo svu vodu, sarme moraju da se dolivaju, ali se ovo čini mlakom vodom, ovog puta obilato. Kako god da se pripremaju, oko sarmi je uvek dosta posla. Zato je nepisano pravilo da se sarme uvek spremaju u povećoj posudi. Onda se sarme ostave da se krčkaju koliko god hoćete, ništa im neće biti. Veruje se da se su sarme ukusnije što se duže krčkaju i što se više puta podgrevaju. Ovo drugo ipak izbegavajte zbog zdravlja a ako imate mogućnosti sarma ima najbolji ukus iz glinenih posuda.